У Културном центру у Источном Сарајеву, 17. фебруара 2026. године, промовисана је књига „Кад су свеци ходили земљом – Сјећање на црквене личности које су обиљежиле једну епоху” аутора блаженопочившег Епископа моравичког Антонија Пантелића, првог старјешине обновљеног Подворја Српске православне цркве у Москви, за коју је речено да је више од књиге и да се може окарактерисати као завјет.
Животна ретроспектива владике Антонија
Уредник издања Никола Ковач рекао је да ово дјело представља животну ретроспективу блаженопочившег владике Антонија, који је одлучио да направи својеврсни омаж људима који су оставили траг на његову душу, те им је на тај начин и захвалио.
– Књига доноси свједочанства о црквеним великодостојницима, духовницима, професорима, монасима и монахињама, али и о тихим, ненаметљивим људима чија је вјера оставила снажан траг у времену – рекао је Ковач.
Према његовим ријечима, странице књиге исписане су у најтежим животним тренуцима аутора, у тишини болничких соба, са жељом да драгоцјена сјећања не буду заборављена.
– Књига је настала тако што је владика неке дијелове записивао, неке диктирао, а нешто су допунили након његове смрти, захваљујући породици и пријатељима владике. Књига је свјетло дана угледала у данима Међународног сајма књига у Београду у октобру прошле године, а након тога смо имали три промоције и за кратко вријеме освојила је срца читалаца – напоменуо је Ковач, који је и секретар у Подворју Српске православне цркве у Москви.
Лична исповијест и духовно свједочење
Марија Пантелић, братичина блаженопочившег владике Антонија и једна од приређивача књиге, рекла је да ово дјело представља личну исповијест владике, али и сјећање на оно што је током духовног узрастања доживио.
– Његова лична искреност прожима цијелу књигу и може се осјетити веза са духовним лицима, али и са народима са којима је сарађивао, којима је помагао, као и са вјерницима које је усмјеравао на духовни пут и бољи живот – рекла је Пантелићева, управник Задужбине владике Антонија Пантелића.
Она је додала да је за њу сјећање на стрица емотивно, али и велика част што је имала такав узор у породици.
Амбасадор мира у рањеном Сарајеву
Пријатељ и сарадник владике Антонија Пантелића, Миљан Попић, рекао је током промоције да је владика Пантелић у Сарајеву био старјешина Саборне цркве и да „странице ове књиге отварају ризницу једне племените душе“.
– Он је у другима проналазио само доброту и свјетлост – рекао је Попић, додајући да је као студент током владичиног боравка у Сарајеву, од 2000. до 2002. године, свједочио његовој благости у рањеној средини и мисији која је дјеловала исцјељујуће.
– Био је живи демант мржње. Појавио се са природном благошћу и био амбасадор мира и доброте у Саборном храму у Сарајеву – истакао је Попић.
Он је оцијенио да је то био зачетак обнове нарушеног повјерења међу људима.
– То је била дипломатија духа. Показао је да доброта није слабост већ највећа сила – закључио је Попић.
Књига као трајно сјећање
Библиотекар Слађана Братић рекла је да је промоцију организовала Матична библиотека Источно Сарајево у сарадњи са Културним центром Источно Ново Сарајево.
– Владика Антоније је особа која је својим животом свједочила Христа, али и снажно утицала на своју околину. Био је значајан и за православље и за везе између Српске и Руске православне цркве – навела је Братићева.
Она је додала да књига представља и сјећање на дјецу која су током рата боравила у Србији, а којима је епископ помагао и бринуо да им ништа не недостаје.
– Драго нам је што можемо да му се одужимо на овај начин и кажемо хвала за све што је учинио током и након рата. Књига је важна и за библиотечки фонд јер се читаоци већ распитују за овакву врсту литературе – истакла је Братићева.
Животни пут владике Антонија, од школовања у Богословији у манастиру Крки, преко Московске духовне академије у Тројице-Сергијевој лаври, до архијерејске службе у Српској и Руској православној цркви, у овој књизи добија заокружену и надахнуту форму свједочења о једној епохи и људима који су је обиљежили.
Извор: Глас Српске / Матична библиотека Источно Сарајево
