Монографија о храму Светих апостола Петра и Павла
(Подворје Српске Православне Цркве у Москви)
„Свидетель истории и живой голос традиции“
-Сведок историје и живи глас традиције-

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у издању Патријаршијског Управног одбора СПЦ, почетком месеца маја 2018. године из штампе је изашла прва монографија посвећена храму Светих апостола Петра и Павла – Подворју Српске Православне Цркве у Москви на руском језику, аутора Епископа моравичког г. Антонија, викара Патријарха српског.

Монографија о Подворју Српске Православне Цркве у Москви, које се налази при Храму Светих апостола Петра и Павла, представља резултат опширнијег истраживачког рада о овом бисеру руског и српског православља на подручју града Москве. Назив монографије Сведок историје и живи глас традиције (Свидетель истории и живой голос традиции), одговара суштини вишевековног постојања Петропавловског храма, као сведока многих историјских догађаја који су оставили велики траг не само на здање храма, већ и на живот његових свештенослужитељâ и парохијана. Велики број историјских извора, међу којима су архивска документа, извештаји и фотографије, који су кориштени у овом раду, поткрепљују чињеницу да је Храм светих апостола Петра и Павла важан споменик духовности, културе и традиције парохијског служења, као и успостављања и одржавања међусобних веза двају сестринских помесних православних цркава, Руске и Српске.

Ова монографија прати историју данашњег подворског Храма дијахронијски, од првих помена о постојању Храма посвећеног икони Знамења Пресвете Богородице, које налазимо у историјским документима 17. века, и на основу којих можемо да претпоставимо да је највероватније прво постојао дрвени храм, као што је то био случај са свим грађевинама тзв. Белог града („Белый город“), на чијем подручју се налазио, те прати ток формирања светилишног комплекса подворског Храма, који ће у следу времена добити неколико олтара. Поред главног, посвећеног Знамењу Пресвете Богородице, доградиће се два споредна. Северни је подигнут у спомен Светих апостола Петра и Павла, а јужни с посвећењем Казањској икони Пресвете Богородице. Будући да се само Петропавловски део храма грејао током зиме, Храм је временом постао чувен као Храм Светих апостола Петра и Павла. Монографија осветљује бригу и старање о овој московској светињи од стране познатих московских кнежевских породица, чије су се палате („усадьбы“) налазиле у непосредној близини. Московски кнежеви и књегиње су свесрдно помагали, улажући средства за обнову и изградњу олтарâ, звоника и помоћних објеката. Петропавловски храм ће временом попримити свој препознатљив облик и израсти у величанственог представника стила московског барока. Под његовим сводовима, своје послушање ће смирено носити познати свештенослужитељи и велика имена славне прошлости престоног града Москве.

Период великих искушења са најездама туђинаца, са пожарима и политичким сукобима и превратима, одразиће се и на Храм Светих апостола. Међутим, заслугама својих свештенослужитеља и парохијана Храм је увек васкрсавао, тако да је након сваког разарања и девастирања наново био обновљен и из свих страдања је излазио као победник. То важи и за време безбожне совјетске власти, која је на различите начине покушавала да затвори Храм и да му пронађе другу, нецрквену намену. Захваљујући, пре свега молитвама својих небеских заштитника, Светих првоврховних апостола Петра и Павла, али и свештенству и појединцима, Петропавловски храм је успео да одоли нападима комунистичког режима, тако да се молитва и свакодневно служење Свете Литургије нису прекидали за све време његовог постојања. Управо због тога су многе светиње околних храмова и манастира, који нису имали ту срећу да претрпе те тешке године страдања Христове Цркве, биле пренесене и похрањене под сводове Петропавловског храма.

Од 1999. године Храм је уступљен Српској Православној Цркви и при њему је обновљено Подворје Српске Православне Цркве, које је, попут већине московских храмова, било затворено непосредно након Октобарске револуције. Спајајући две традиције истог православног исповедања хришћанске вере, Храм Светих апостола Петра и Павла је постао живи сведок вишевековних добрих односа између Српске и Руске Цркве и између два братска словенска народа. У протеклих осамнаест година, колико постоји Подворје, урађено је много на обнови, рестаурацији и конзервацији, и Петропавловског храма, као и осталих помоћних објеката. Храму је тиме враћен његов првобитни сјај, тако да он данас заузима значајно место у животима верника града Москве и његове околине, али привлачи и многобројне поклонике који походе московске светиње. Намера аутора је била да између корица једне књиге изложи богату историју, приближи духовност и да предочи лепоту Храма Светих апостола Петра и Павла и Подворја Српске Православне Цркве при патријарху московском и целе Русије као живе Христове Цркве, која дели историјске успоне и падове руског и српског народа, брижно чувајући њихове традиције, како би могла да их преда будућим поколењима.

* * *

Текст на русском языке:

Вышла в свет первая монография, посвящённая истории храма святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот

Недавно (в начале месяца мая 2018 года), по благословению Святейшего Патриарха Сербского Иринея, в издательстве «ПУО СПЦ» (Патриарший административный комитет управления Сербской Православной Церкви), вышла в свет монография Настоятеля Патриаршего Подворья епископа Моравичского Антония, посвящённая истории храма святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот под названием: «Храм святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот – Свидетель истории и живой голос традиции».

Книга представляет первое системное исследование данной темы и является плодом многолетней архивной работы ее автора.

Книга напечатана в цвете на высококачественной бумаге в твёрдом переплёте, на страницах которой находится огромное количество архивных фотографий, а также фотографий предметов из ризницы храма, богослужений и сегодняшнего вида храмового комплекса.

Предисловие к книге написал чрезвычайный и Полномочный Посол Республики Сербии в Российской Федерации академик, доктор Славенко Терзич. Текст предисловия приводим целиком:

Издавна путешественник, следовавший в Москву из Коломны или Владимира, при приближении к Яузским воротам Белого города видел неизменный ориентир – купол храма святых первоверховных апостолов Петра и Павла (Знамения) у Яузских ворот. На протяжении веков церковь эта была средоточием молитвы и духовной жизни окрестных жителей. С древних времен в этом храме не прерывалась традиция приходской жизни, богослужения и молитвы.

В отличие от других храмов Ивановской горки, церковь во имя святых апостолов Петра и Павла, что в Яузских ворот, – со времени ее постройки до наших дней – не закрывалась и служение в ней не перерывалось ни в революцию, ни в трудные годы войны, разгула атеизма и богоборчества. В тихом и уютном Петропавловском переулке в эти тяжелые времена сохранялись традиции московского православия. В храм передавали святыни закрытых и поруганных церквей, безместное духовенство находило здесь приют и получало посильную помощь от прихожан. Долгие годы он был одним из средоточий церковной жизни в историческом центре. Это один из немногих храмов в старой Москве, в котором сохранились старинная архитектура и внутреннее убранство.

В 1999 г. указом Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Алексия II храм святых апостолов Петра и Павла был преобразован в Патриаршее подворье, при котором было возобновлено представительство Сербской Православной Церкви. В Петропавловском храме, развилась еще одна традиция, уходящая своими корнями в глубину веков – традиция братских отношений между Московским и Сербским Патриархатами, между народами России и Сербии.

Подели вест: