Биографија

Епископ моравички Антоније (Пантелић): рођен је 23. јула 1970. године у Ваљеву (Србија), од оца +Радована и мајке Јелке (рођене Милићевић). Основну школу (Илија Бирчанин) је завршио у Причевићу код Ваљева, након чега (као клирик Епархије жичке) уписује богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године.

Као ученика богословије, замонашио га је (у чин мале схиме) 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). У чин јерођакона рукоположен је у манастиру Жичи у храму Вазнесења Господњег 1989. године, а у чин јермонаха 5. јануара 1991. године у храму Светог Саве у манастиру Жичи, такође епископ жички Стефан (Боца).

Године 1992, на предлог епископа жичког Стефана (Боце), а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент генерације, био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије (од 31. маја 1996. године), јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.

По повратку из Русије (1996. године), унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна.

На предлог митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија (августа месеца 2000. године) за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске, и то као сабрат манастира Добруна код Вишеграда.

Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела (на Божић 2001. године).

На предлог патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао (јануара 2002. године) протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај (Мрђа) је 17. марта 2002. године, у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита.

На предлог патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа моравичког.

Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја: Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Митрополита дабро-босанског Николаја и митрополита верејског Евгенија (Руска Православна Црква), као и епископа: шабачког Лаврентија, зворничко-тузланског Василија, банатског Никанора, бачког Иринеја, осечко-пољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Филарета, далматинског Фотија, полошко-повардарског Јоакима, будимљанско-никшићког Јоаникија, горњокарловачког Герасима, аустралијско-новозеландског Иринеја, хвостанског Атанасија и јегарског Порфирија. У препуном храму Саборне цркве у Београду, поред архијереја је саслуживало и преко 30 јеромонаха, јерођакона и свештеника из Српске и Руске Православне Цркве. Светој архијерејској Литургији присуствовало је више стотина верника, као и многе званице.

Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви, успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской православной церкви“.

Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије.

Од 2003. године, Епископ Антоније предаје на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је управник Kатедре за литургијско богословље.

Одлуком Научног већа Московског православног института Светог Јована Богослова (редовна седница од 16. јула 2018. године), Епископ Антоније је постављен за Декана факултета Религијског образовања Московског православног института.

Епископ Антоније је викар Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви при Патријарху московском и целе Русије.

Одликовања:

    1. Орден Светог и благоверног кнеза моравског Ростислава Православне Цркве Чешких земаља и Словачке (III степен) – од Блажењејшег Митрополита чешких земаља и словачке г. Николаја (22. маја 2004. год.);
    2. Орден Преподобног Сергија Радоњешког Руске Православне Цркве (III степен) – од Партијарха московског и целе Русије г. Алексеја II (23. јула 2005. год.);
    3. Медаља за храброст – од Командира војске одреда козака (18. јануара 2006. год.)
    4. Орден Светог и благоверног кнеза Александра Невског (II степен) (19. јануара 2006. год.);
    5. Грамата благодарности за унапређење и очување културно-историјског наслеђа таганске области – од Директора таганске области (2007. год.);
    6. Орден За службу отаџбини (III степен) – од Савета за друштвене награде Руске Федерације (08. јануара 2007. год.);
    7. Орден За веру и верност (I степен) – од Комитета за награде Руске Федерације (06. маја 2007. год.);
    8. Почасни знак Савезног уједињења Заштитника отаџбине (I степен) – од Савета војних ветерана Русије и Белорусије (14. јуна 2007. год.);
    9. Орден Кантакузине Катарине Бранковић (I реда) – од Митрополита загребачко-љубљанског г. Јована (19. августа 2007. год.);
    10. Орден За заслуге пред отаџбином и козачеством (II степен) – од Руског наградног комитета (12. септембра 2007. год.);
    11. Грамата са медаљом благодарности за плодотворни труд на њиви православног образовања у духовне просвете – Синодалног одела религиозног образовања и катихизације РПЦ (2008. год.);
    12. Медаља за Веру и отачаство (I степен) – од Вице-Председника Академије Безопасности (07. марта 2008. год.);
    13. Орден За мир и дружбу – од Националног комитета друштвених нафграда Руске Федерације (04. септембра 2008. год.);
    14. Почасни знак Војномедицинске академије Београд-Србија – од Начелника ВМА генерала-мајора проф. др. Миодрага Јефтића (11. јуна 2009. год.);
    15. Грамата за усрдан труд у славу Свете Цркве од Митрополита архангелског и холмогорског Даниила (17. децембра 2012. год.);
    16. Грамата За заслуге пред Украјинском Православном Црквом у част прославе 1025-годишњице од Крштења Кијевске Русије – од Украјинске Православне Цркве (28. јун 2013. год.);
    17. Златни јрден на ленти За унапређење уметности – од Руске Академије Уметности Руске Федерације (05. јула 2013. год.);
    18. Орден Светог равноапостолног кнеза Владимира (II степен) – од Руске Православне Цркве (17. јула 2013. год.);
    19. Јубиларна медаља Синода Белоруске Православне Цркве у част прославе 1025-годишњице од Крштења Кијевске Русије – од Митрополита минског и слуцког и Патријарашког егзарха за Белорусију (29. јула 2013. год.);
    20. Орден Митрополита Гаврила Бенулеску – од Православне Цркве Молдавије (03. септембра 2013. год.);
    21. Грамата За активно учешће у духовно-моралном васпитању војника и морнара балтијске флоте – од Комаданта балтијске флоте (22. марта 2014. год.);
    22. Грамата За велики лични удео у васпостављању духовних вредности отачаства и његових оружаних сила – од Главног комаданта војно-морске флоте (08. априла 2014. год.);
    23. Грамата За активно учешће у изградњи пловећих војних храмова за потребе војно-морске флоте – од Главног комаданта војно-морске флоте (31. јула 2014. год.);
    24. Почасни орден поводом 130-годишњице екатеринбуршке епархије – од Митрополита екатеринбуршког и верхотурског г. Кирила (06. фебруара 2015. год.);
    25. Јубиларна медаља Руске Православне Цркве поводом 1000-годишњице од представљења равноапостолног великог кнеза Владимира – од Патријарха московског и целе Русије г. Кирила (20. јула 2015. год.);
    26. Медаља За допринос борби за мир – од Светског добротворног фонда „Деца и омладина против тероризма и екстремизма“ (03. августа 2015. год.);
    27. Почасна грамата поводом празновања 70-годишњице од обнављања Санкт-Петербуршке духовне академије – од Ректора Санкт-Петербуршке духовне академије и архиепископа петергофског г. Амвросија (09. октобра 2016. год.);
    28. Орден Кирила и Методија Православне Цркве Чешких земаља и Словачке (I степен) – од Блажењејшег Митрополита чешких земаља и словачке г. Ростислава (16. септембра 2016. год.);
    29. Јубиларна медаља Руске Православне Цркве поводом 100-годишњице од обнове патријараштва у РПЦ – од Патријарха московског и целе Русије г. Кирила (01. децембра 2017. год.);
    30. Орден Светог мученика Епископа Горазда Православне Цркве Чешких земаља (II степен) – од Блажењејшег Архиепископа прашког и чешких земаља г. Михаила (03. децембра 2017. год.);
    31. Орден Светог и благоверног кнеза моравског Ростислава Православне Цркве Чешких земаља и Словачке (II степен) – од Блажењејшег Митрополита чешких земаља и словачке г. Ростислава (05. јула 2018. год.).
    32. Почасни знак ”Истицање у раду” од фонда ”Светог мученика Бонифација” (10. децембра 2018. год.).

Објављене књиге:

  1. Святые земли сербской
  2. У загрљају Богородичиног града
  3. Свидетель истории и живой голос традиции

Званични „Twitter“ налог Епископа Антонија: https://twitter.com/epAntonije

* * *

Текст на русском языке:

Епископ Моравичский Антоний (Пантелич)


Викарий патриарха Сербского, Настоятель храма святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот, представитель Сербской Православной Церкви при Патриархе Московском и всея Руси, доктор теолгии, профессор, Декан факультета религиоведения МПИ.

Родился 23 июля 1970 года в городе Валево (Сербия).

В 1990 окончил с отличием Духовную семинарию «Трех Святителей» при монастыре Крка (Хорватия).

В 1988 во время учебы в Духовной семинарии принял монашеский постриг от епископа Жичского Стефана (Боцы).

В 1989 году в монастыре Жича был рукоположен епископом Жичским Стефаном в дьяконский сан, в 1991 году в сан иеромонаха.

В 1995 году закончил с отличием Московскую Духовную академию.

В 1996 году по решению преподавательского совета Московской Духовной академии получил звание кандидата богословских наук за диссертацию на тему «Современное положение Сербской Церкви — история Сербской Церкви с 1945 по 1995 гг.».

В 1996 году, епископом Жичским Стефаном удостоен сана сингела.

С 1996 по 2000 год пребывал в должности эконома и наместника монастыря Студеница.

В августе 2000 г. решением Священного Архиерейского Синода Сербской Православной Церкви был назначен преподавателем Духовной семинарии Святого Петра Дабробосанского в городе Фоча (Босния и Герцеговина).

В октябре 2000 г. назначен доцентом и заведующим кафедрами литургики и церковно-национальной истории Музыкальной Академии Государственого Сараевского Университета.

На Рождество 2001 году митрополитом Дабробоснийским Николаем (Мрджа) возведен в сан протосингела .

В 2002 году по решению Священного Архиерейского Собора и Синода Сербской Православной Церкви избран настоятелем Подворья Сербской Православной Церкви в Москве и удостоен сана архимандрита.

В 2002 году архимандрит Антоний назначен представителем Сербской Православной Церкви при Патриархе Московском и всея Руси и настоятелем Патриаршего Подворья храма святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот.

С 2003 года заведующий кафедрой литургики в Православном Университете святого Иоанна Богослова, и професссор литургики и канончского права в Московском богословско-философском факултете.

На проходившем в Белграде с 15 по 27 мая 2006 г. рабочем заседании Священного Архиерейского Собора, Представитель Сербской Православной Церкви при Патриархе Московском и всея Руси, архимандрит Антоний (Пантелич) избран викарием Патриарха Сербского с титулом епископа Моравичского.

23 июля 2006 г. в соборном храме св. Архангела Михаила г. Белграда состоялась архиерейская хиротония архимандрита Антония во епископа Моравичского, викария Святейшего Патриарха Сербского.

Защитил магистерскую диссертацию на Православном институту святого Иоанна Богослова в Москве (диссертация на тему «Богослужебные традиции в Сербской православной церкви»).

24 марта 2008 года епископ Моравичский Антоний защитил ученую степень доктора теологии со всеми правами, привилегиями, ответственностью и почестями.

С 2018 года декан факультета религиоведения МПИ св. Иоанна Богослова.

В настоящее время епископ Антоний продолжает свое служение в Москве.

Автор книг:

«Свидетель истории и живой голос традиции»

«Святые земли сербской»

«В объятиях города Богородицы»

Автор многочисленных статей богословского содержания в различных журналах и газетах в Сербии и за рубежом.

Участник многих международных научных конференций в Сербии и за ее пределами, различных богословских дискуссий на радио и телевидении.

—–

– Указом Блаженнейшего Митрополита Чешских Земель и Словакии Николая от 22 мая 2004 г. награжден орденом св. блг. князя Ростислава (III степени).

– Указом Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Алексия II, 23 июля 2005 года награжден орденом преподобного Сергия Радонежского (III степени) во внимание к усердным пастырским трудам в российской столице и в связи с 35-летием со дня рождения.

– Приказом Командующего Войсками Казачьей Гвардии от 18 января 2006 года награжден медалью «За працу».

– 22 января 2006 года, награжден орденом Святого Князя Александра Невского (II степени) за выдающийся заслуги в деле укрепления братских и духовных связей между народами России, Сербии и Черногории.

Благодарность за большой вклад в развитие и сохранение культурно-исторического наследия Таганского района (2007 года).

– 08 января 2007 года решением Президиума Совета по общественным наградам Российской Федерации награжден орденом «За службу Отечеству» (III степени) за выдающийся личный вклад в дело укрепления позиций Государства Российского и Святого Православия в современном мировом обществе.

– Награжден орденом «За веру и верность» от 06 мая 2007 года.

– 14 июня 2007 года награжден почетным знаком Союзного государства «Защитнику Отечества» первой (высшей) степени от Совета ветеранов военной служби, за заслуги перед Отечеством в области патриотического воспитания общества в духе преданности Родине, святой православной вере, большой личный вклад в процесс духовного объединения народов Союзного государства, за проведение согласованной политики взаимопонимания и дружбы народов, проявленные инициативу, высокие гражданскую позицию и ответственность за судьбу Отечества.

– Награжден от имени Загребско-Люблянской митрополии Сербской Православной Церкви орденом «Кантакузини Катарины Бранкович» (I степени) – 19 августа 2007 года.

– 12 сентября 2007 года награжден орденом «За заслуги перед отечеством и казачеством» (II степени).

Грамота с медалей Синодального Отдела религиозного образования и катехизации Русской Православной Церкви за плодотворный труд на ниве православного образования и духовного просвещения (2008 года).

– 07 марта 2008 года награжден медалью «За Веру и Отечество» (I степени).

– Награжден орденом «Мир и дружба» от Национального Комитета Общественных Наград Российской Федерации (04 сентября 2008 года).

– Награжден почетным знаком Военно-медицинской академии в Белграде (11 июня 2009 года).

Грамота в благословение за усердные труды во славу Святой Церкви от имени митрополита Архангельского и Холмогорского Даниила (17 декабря 2012 года).

– Награжден памятным знаком Украинской Православной Церкви в честь 1025-летия Крещения Киевской Руси (28 июня 2013 года).

Золотой орден на ленте «За служение искусству» (I степена) от Российской Академии Художеств РФ (05 июля 2013 года).

– Награжден орденом святого равноапостольного князя Владимира (II степени) Русской Православной Церкви во внимание к трудам на благо Святой Церкви и в связи с 1025-летием Крещения Руси (17 июля 2013 года).

– Награжден юбилейной медали Синода Белорусской Православной Церкви в память празднования 1025-летия Крещения Руси (29 июля 2013 года).

– Награжден орденом митрополита Гавриила (Бэнулеску) Православной Церкви Молдовы (03 сентября 2013 года).

– Награжден грамотой Дважды Краснознаменного Балтийского Флота за активно участие в духовно-нравственном воспитании военнослужащих воинских частей и кораблей Балтийского флота (22 марта 2014 года).

Грамота Военно-Морского Флота Российской Федерации за большой личный вклад в возрождение духовных основ Отечества и его Вооруженных Сил (08 апреля 2014 года).

– Грамота Военно-Морского Флота Российской Федерации за активное участие в изготовлении походных воинских храмов для Военно-Морского Флота, большой личный вклад в возрождение духовных основ нации, высокую гражданскую позицию в вопросах сохранения истории и культурных традиций Отечества (31 июля 2014 года).

– Награжден почетным знаком Екатеринбургской митрополии Русской Православной Церкви в память празднования «130-летия Екатеринбургской епархии» (06 февраля 2015 года).

– Награжден юбилейной медали Русской Православной Церкви «В память 1000-летия преставления равноапостольного великого князя Владимира» (20 июля 2015 года).

Медаль «За вклад в дело Мира» Всемирного Благотворительного Фонда „Дети и молодежь против терроризма и экстремизма“ (03 августа 2015 года).

Памятная грамота в ознаменование празднования 70-летия возрождения Санкт-Петербургской Духовной Академии (09 октября 2016 года).

– Указом Блаженнейшего архиепископа Прешовского, Митрополита Чешских земель и Словакии Ростислава награжден орденом святых Кирилла и Мефодия (I степени) Православной Церкви Чешских земель и Словакии (16 сентября 2016 года).

– Награжден юбилейной медали Русской Православной Церкви «В память 100-летия востановления Патриаршества в Русской Православной Церкви» (01 декабря 2017 года).

– Награжден орденом св. мученика Епископа Горазда (II степени) Православной Церкви Чешских земель и Словакии в год празднования 75-ой годовщины мученической смерти св. епископа Горазда (03 декабря 2017 года).

– Награжден орденом святого князя Ростислава (II степени) Православной Церкви Чешских земель и Словакии (05 июля 2018 года).

– Почётный знак «Трудовое отличие» от имени Всероссийской общественной организации Героев, Кавалеров Государственних наград и Лауреатов Государственных премий «Трудовая доблесть России» (10 декабря 2018 года).

Подели вест: