На Међународној конференцији под називом „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“, која је одржана 12. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври, под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, прочитана је и поздравна порука Његове Светости Патријарха српског Порфирија.
Поруку Предстојатеља Српске Православне Цркве на састанку је прочитао представник Патријарха српског при Патријарху московском и целе Русије Епископ моравички Антоније.
*****
Његовом Блаженству,
Блажењејшем Онуфрију,
Митрополиту кијевском и све Украјине
Кијев
Ваше Блаженство,
Драги нам у Христу Сабрате и Саслужитељу!
Срдачно поздрављамо Ваше Блаженство као и организаторе, учеснике и госте Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“.
Света Христова Црква представља посебну духовну небоземну реалност, у којој сваки људски чин, свој дубоки смисао проналази у Божанском. Саборност је једно од суштинских својстава Цркве, интуитивно разумљиво сваком православном хришћанину. У исто време, оно поседује и неисцрпни тајанствени смисао, као што су и остала својства, захваљујући којима се Црква препознаје као Једна, Света, Саборна и Апостолска. Управо благодарећи тој чињеници, саборност Цркве је била, она јесте и биће у сва времена једна од најважнијих тема, како за православну еклисиологију, тако и за историју и канонско право.
Саборност је и братско једноумље чланова Васељенске Православне Цркве, која има свог Поглавара Господа Исуса Христа. У исто време, то је и велика тајна коју је Пемудри Бог усадио за остварење пуноће времена, да са све састави у Христу (Еф 1, 10).
У својим радовима, преподобни ава Јустин Ћелијски наглашава, како је управо Дух Свети „Ујединитељ свију душа свих Хришћана у једну душу – саборну душу, и свих срца у једно срце – саборно срце, и свих духова у један дух – саборни дух Цркве“. Преподобни Јустин нарочито подвлачи то да „ то једно срце – саборно срце Цркве, у ту једну душу – саборну душу Цркве ми улазимо, и са њима се сједињујемо благодатним дејством Духа Светога, смиравајући ум свој пред светим саборним умом Цркве, дух свој пред Светим Духом Цркве“.
Смиривши се пред Богом, човек задобија нови живот у Христу, и – по речима преподобног Јустина, све што поседује такав човек „једног је срца, једне душе са свима светима: саборан му је ум, саборна душа, саборно срце, саборна истина, саборан живот“*.
Из свега овога произилази да извор саборности представља сарадњу Бога и човека који негује своје срце, док су плодови јачања саборности умножавање међусобне љубави – заповеђене од стране Бога, а о чему пише и Свети апостол Павле: И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови (1 Кор 12, 26).
Господ нам је пресудио да живимо у ери осуде љубави (Мт 24, 12) и оскудице осећаја саборности у православном свету. Директне последице те кризе јесу и тешкоће које су задесиле канонску Украјинску православну цркву.
Сва искушења, у којима се нашао православни народ у Украјини, нимало нису лака. На основу закона црквеног битисања, јединства и саборности, ми итекако саосећамо са нашом браћом. Када се релативно недавно српски храмови претварани у рушевине, и када је на хиљаде Срба прогнано са својих огњишта, Украјинска православна црква је духовно била са нама, тако да смо увек осећали молитвену подршку Кијева – мајке свих руских градова.
Исто то се поновило и прошле године, када сте Ви лично допутовали у Подогрицу, како бисте заједно са блаженопочившим Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, стали на чело литија за заштиту светиња српског православља у Црној Гори.
Подршка расколницима, претње и насиља, отимање православних цркава и доношење дискриминаторних закона против канонског Православља, не могу се правдати никаквим државним или националним разлозима, јер све то представља отворену борбу против Христа Спаситеља, као и против Његове Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.
Црква светиеља Саве је признавала и признаје на тлу Украјине само једну канонску Цркву – Украјинску православну цркву, која се налази под омофором Вашег Блаженства – древни део великог Московског Патријархата, чији се извор налази у благодатним водама „Крстионице кијевског Крштења“.
Будући испуњени саборном свешћу Цркве, причешћујући се из једне Чаше и пребивајући у међусобној љубави, молимо се Господу за престанак свих невоља на тлу Украјине, искрено верујући да ће Господ дати народу Своме снагу, и да ће Господ благословити народ свој миром (Пс 28, 11).
Нека би благослов Божији био на свим учесницима и гостима ове међународне научне конференције, како би оставила важан траг у православној богословској мисли, и као таква послужила јачању међуцрквених односа.
Са љубављу у Господу,
Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски
ПОРФИРИЈЕ
* Преподобни Јустин Ћелијски, Догматика Православне Цркве, Том III.
Текст на русском языке:
Приветственное послание к организаторам и участникам Международной конференции «Соборность Церкви: богословские, канонические и исторические измерения» Святейшего Патриарха Сербского Порфирия
Международная конференция «Соборность Церкви: богословские, канонические и исторические измерения» прошла 11 ноября 2021 года в Киево-Печерской Лавре под председательством Блаженнейшего митрополита Киевского и всея Украины Онуфрия. Приветствие Предстоятеля Сербской Православной Церкви огласил на заседании представитель Патриарха Сербского при Патриархе Московском и всея Руси епископ Моравичский Антоний.
*****
Его Блаженству,
Блаженнейшему Онуфрию,
митрополиту Киевскому и всея Украины
Киев.
Ваше Блаженство,
Дорогой Нам во Христе Собрат и Сослужитель!
Сердечно приветствую Ваше Блаженство, а также организаторов, участников и гостей Международной научно-практической конференции «Соборность Церкви: богословские, канонические и исторические измерения».
Святая Церковь Христова – особая духовная небесно-земная реальность, в которой всякий человеческий чин обретает своё глубинное осмысление в Божественном. Соборность – это одно из существенных свойств Церкви, интуитивно понятное любому православному христианину, но, в то же время, обладающее неисчерпаемым таинственным смыслом, как и остальные свойства, которыми Церковь определяется как Единая, Святая, Соборная и Апостольская. Благодаря этому соборность Церкви была, есть и останется на все времена в числе важнейших предметов мысли православной экклезиологии, истории и канонического права.
Соборность – это и братское единомыслие членов Вселенской Православной Церкви, имеющая своим Главою Господа Иисуса Христа, и вместе великая тайна, которую Премудрый Бог положил в устроении полноты времён, дабы все небесное и земное соединить под главою Христом (Еф. 1, 7- 10).
Преподобный авва Иустин Челийский отмечает в своих трудах, что Сам Дух Святой – «Объединитель душ всех христиан в одну душу – в соборную душу, и всех сердец в одно сердце – в соборное сердце, и всех духов в один дух – в соборный дух Церкви». Преподобный Иустин обращает внимание на то, что «в это одно сердце – соборное сердце Церкви – и в эту одну душу – соборную душу Церкви – мы входим и с ними сплачиваемся под благодатным действием Духа Святого, смиряя свой ум перед святым соборным умом Церкви и свой дух перед Святым Духом Церкви».
Смирившийся пред Богом человек обретает новую жизнь во Христе, и, по словам преподобного Иустина, «всё присущее такому человеку имеет одно сердце и одну душу «со всеми святыми»: соборен у него ум, соборна душа, соборно сердце, соборна истина, соборна жизнь» (Преп. Иустин Челийский. Догматика Православной Церкви. Т. 3)
Следовательно, источником соборности является соработничество Бога и человека, труждающегося над возделыванием своего сердца, а плодами укрепления соборности является и умножение богозаповеданной взаимной любви, о которой пишет святой апостол Павел: страдает ли один член–страдают с ним все члены; славится ли один член – с ним радуются все члены (1 Кор. 12:26).
Господь судил нам жить в эпоху осуждения любви (Мф. 24:12) и оскудения чувства соборности в православном мире. Следствием этого кризиса стали и тяготы, выпавшие на долю канонической Украинской Православной Церкви.
Нелегки испытания, которые постигли православный народ Украины. По закону церковного бытия, единства и соборности, мы сопереживаем нашим братьям. Когда в недавнем прошлом сербские храмы обращались в руины и тысячи сербов становились беженцами, Украинская Православная Церковь духовно была с нами, и мы всегда ощущали молитвенную поддержку Киева, матери городов русских.
Так было и совсем недавно, в минувшем году, когда Вы лично прибыли в Подгорицу, чтобы вместе с приснопамятным митрополитом Черногорско-Приморским Амфилохием возглавить крестный ход в защитусвятынь Сербского Православия в Черногории.
Поддержка раскольников, угрозы и насилие, захваты православных храмов и принятие дискриминационных законов, направленных против канонического Православия, не могут быть оправданы никакими государственными или национальными соображениями, ибо все это – открытая брань против Христа Спасителя, а также против Его Единой, Святой, Соборной и Апостольской Церкви.
Церковь святителя Саввы признавала и признаёт на Украине лишь одну каноническую Церковь – Украинскую Православную Церковь под омофором Вашего Блаженства, древнейшую часть великого Московского Патриархата, истоки которого – в благодатных водах Купели Киевского Крещения.
Причащаясь из единой Чаши и пребывая во взаимной любви, мы, будучи проникнуты соборным сознанием Церкви, неизменно молимся Господу о прекращении смуты на украинский земле, искренне уповая, что Господь даст силу народу Своему, Господь благословит народ Свой миром (Пс. 28:11).
Благословение Божие да пребудет на участниках и гостях нынешней международной научной конференции, чтобы она внесла вклад в православную богословскую мысль и послужила укреплению межцерковных отношений.
С любовью о Господе,
Архиепископ Печский,
Митрополит Белградо-Карловацкий
Патриарх Сербский