У петак светле седмице, 24. априла 2020. године, када се слави успомена на чудотоврну икону Пресвете Богородице “Живоносни источник” (Источни петак), Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније је началствовао светом архијерејском Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви.
Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Александар (Котов), протојереј Дмитриј Калашњиков, јереј Олег Вишински и јереј Анатолиј Саливончик.
На богослужењу је одговарао хор Петропавловског храма.
Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалеко од Цариграда, који се звао “Живоносни источник”. Тај храм је подигао цар Лав Велики (V век). По предању, једном приликом, још док није постао цар Византије, у шуми је наишао на слепог човека, одвео га до извора где га је напојио и умио, након чега је слепац прогледао. Када је постао цар, на месту где се то чудо десило, подигао је храм, у знак захвалности Пресветој Богородици.
У Руској Цркви се током целе светле седмице врши литија одмах наког Литургије, док се у петак обавља и освећење воде.
Текст на русском языке:
Божественная литургия в пятницу Светлой седмицы на Сербском подворье в Москве
В пятницу Светлой седмицы, 24 апреля 2020 года, когда празднуется день иконы Божией Матери Живоносный Источник, епископ Моравичский Антоний совершил Литургию в храме святых апостолов Петра и Павла на Сербском Подворье в Москве.
Его Преосвященству сослужили клирики Петропавловского храма: архимандрит Александр (Котов), протоиерей Дмитрий Калашников, иерей Олег Вышинский и иерей Анатолий Саливончик.
Песнопения за богослужением исполнил смешанный хор храма святых апостолов Петра и Павла.
На Светлой Седмице богослужение наполнено радостными пасхальными песнопениями, отменяется пост в среду и пятницу, вся Литургия служится с открытыми Царскими вратами и после каждой литургии совершается крестный ход.
В пятницу Светлой седмицы празднуется день иконы Божией Матери Живоносный Источник. Появление этой иконы связано с чудесным событием исцеления Богоматерью слепца, в середине V века у источника недалеко от Константинополя.
По традиции, по окончании Литургии был совершен крестный ход с артосом и чин освящения воды.